OPŠTI IZBORI 2026

OPŠTI IZBORI 2026. IZA UGLA: Da li će ovo biti peti po redu izbori bez uklanjanja ustavne i zakonske diskriminacije?

Ono što je jedino ispravno je da vodič za buduće ustavne razgovore i prijedloge za izmjene koje imaju posljedice na ostvarivanje biračkog prava, ali i drugih prava koje potencijalno vode u diskriminaciju po bilo kom osnovu, moraju biti presude Evropskog suda za ljudska prava i težnja ka kreiranju društva i države koja neće diskriminisati svoje građane i građanke.

Pravo na slobodne izbore. Zabrana diskriminacije. Prvo je pravo zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (Protokol 1.). Drugo je zagarantovano i Konvencijom i Ustavom BiH.  Može li se utvrđena ustavna diskriminacija i povrijeđeno pravo na slobodne izbore obezbijediti izmjenama Izbornog zakona BiH?  

Zadnjim zasjedanjem stranaka okupljenih oko HDZ-a BiH i platforme Hrvatski narodni sabor (HNS) aktualizovano je pitanje izmjena Izbornog zakona BiH u pogledu izbora Predsjedništva BiH i domova naroda na nivou parlamenata BiH i FBiH. Ja ću se ovdje ipak više fokusirati na izbor u Dom naroda državnog  parlamenta, obzirom da je taj izbor bio predmetom odluka Evropskog  suda za ljudska prava (ESLJP).

U Deklaraciji od 8. februara 2025. godine HNS poziva na ustavne i izborne reforme koje bi trebale dosljedno provesti, pored odluke Ustavnog suda u slučaju Ljubić, i presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP). Šta je to što se dosljedno mora provesti iz presuda ESLJP-a?

Sedam presuda protiv BiH

Već prvom presudom ESLJP u slučaju Sejdić – Finci iz 2009. godine utvrđena je ustavna i zakonska diskriminacija u vezi sa ostvarivanjem biračkog prava, kada su u pitanju izbori za Dom naroda PS BiH i Predsjedništvo BiH.

Sud je utvrdio kršenje člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 3. Protkola 1. Konvencije koji se tiče prava na slobodne izbore. To je već bio jasan signal za BiH da je vrijeme da se ozbiljno pozabavi ustavnim uređenjem i izbornim pravilima koja će odgovarati kreiranju društva i države koja neće diskriminisati svoje građane i građanke po bilo kojem osnovu, uključujući i etničku pripadnost.

NEJEDNAKOST PRED ZAKONOM, U ŽIVOTU, NA ULICI Manjine nemaju prava čak ni na papiru

Je li vrijeme da priznamo? Oko nas žive diskriminisani, građani "drugog reda. I vi ste sig…

 

ESLJP je od tada do danas donio sedam presuda protiv BiH po tužbama koje su podnijeli njeni građani za diskriminaciju i onemogućavanje prava na slobodne izbore. To su presude u slučajevima „Sejdić-Finci“, „Pilav“, „Zornić“, „Šlaku“, „Baralija“, „Pudarić“ i „Kovačević“ protiv BiH.

Dvije od sedam presuda („Baralija“ u jednom dijelu i „Kovačević“) tiču se ostvarivanja aktivnog biračkog prava (birati), dok se ostale tiču ostvarivanja pasivnog biračkog prava (biti biran).  Presuda iz slučaja „Baralija“ jedina je do danas realizovana tako što su se političkim sporazumom, uz intenzivno posredovanje međunarodne zajednice u BiH, vodećih nacionalnih stranaka u Mostaru, SDA i HDZ BiH, stvorili uslovi za izmjene Izbornog zakona BiH kojima su u Mostaru nakon 10 godina neodržavanja lokalnih izbora, isti održani 2020. godine. U svim gore spomenutim slučajevima utvrđena je diskriminacija, kao i povrijeđeno pravo na slobodne izbore. Osnovi su bili različiti: diskriminacija po osnovu etničke pripadnosti, odnosno nepripadnosti konstitutivnim narodima u BiH, po osnovu neizjašnjavanja o pripadnosti bilo kojoj skupini, prebivalištu ili kombinaciji nekih od ovih elemenata.

Uspostavljanje mira

U obrazlaganju donesenih presuda, ESLJP je dobro primijetio da su postojeća rješenja, u pogledu sastava i načina izbora Doma naroda PS BiH i Predsjedništva BiH, koja su prihvaćena u Dejtonskom mirovnom sporazumu, , prevaziđena u svojoj inicijalnoj svrsi – postizanja mira nakon tri i po godine ratnih sukoba u BiH. U presudi „Sejdić i Finci“ Sud je primijetio da „kada su sporne ustavne odredbe donesene, na terenu je došlo do vrlo krhkog primirja. Cilj ovih odredbi je bio da se zaustavi brutalni sukob obilježen genocidom i etničkim čišćenjem. Priroda tog sukoba bila je da je bilo neophodno pristati na „konstitutivne narode” (tj. Bošnjake, Hrvate i Srbe) kako bi se osigurao mir.“

Azra Zornić: Bosne i Hercegovine je uvijek bilo, ima je i uvijek će je biti, a i nas, njenih građana, u njoj

Izborni zakon BiH ne prepoznaje identitet građanke BiH, pa se Azra Zornić  obratila Evrops…

 

Po mišljenju Suda u datom momentu ovo rješenje je bilo kompatibilno sa opštim ciljevima Konvencije, kako je sadržano u preambuli Konvencije, a to je uspostavljanje mira. Sud dalje u presudi obrazlaže da je primijećeno da je u BiH postignut značajan napredak, a da su brojne okolnosti koje su postojale tokom uspostavljanja mira prevaziđene zbog čega se nalaže uklanjanje dikriminatornih odredbi.

Važno je istaći da niti jedna presuda ESLJP ne sugeriše niti insistira na uspostavi principa vladavine većine, što se često inputira, niti uopšte sugeriše potencijalne načine za prevazilaženje diskriminacije, uvažavajući da možda nije sazrelo vrijeme za tektonske političke promjene u pogledu organizacije države i kreiranja izbornih pravila. Sud se vodio i mišljenjima Venecijanske komisije o različitim prijedlozima koje je BiH uputila ovoj Komisiji na mišljenje, a koji ukazuju da postoje mehanizmi podjele vlasti koji ne bi za posljedicu imali potpuno isključivanje predstavnika zajednica koje ne pripadaju konstitutivnim narodima.  

Važno je istaći i da je BiH pristupanjem Vijeću Evrope 2002. godine i bezrezervnim ratificiranjem Konvencije i njenih protokola po vlastitoj želji pristala da prati standarde koji su postavljeni ovim dokumentom. Nažalost, od donošenje prve presude kojom je utvrđena ustavna i zakonska diskriminacija u pogledu ostvarivanja biračkog prava  prošlo je gotovo 16 punih godina i 4 ciklusa opštih izbora.  

Da li je to moguće?

Ako se osvrnemo na rješavanje ovih pitanja izmjenama Izbornog zakona BiH, postavlja se pitanje da li je to moguće. Naime, uzimajući u obzir odredbe Ustava BiH, te činjenicu da Izborni zakon BiH prati Ustav, a da je Centralna izborna komisija BiH organ koji provodi zakon koji je na snazi, ne može se očekivati da se diskriminacija otkloni i obezbijedi pravo na slobodne izbore na bilo koji drugi način osim izmjenama Ustava BiH. Tek nakon što se otkloni ustavna diskriminacija može se pristupiti izmjenama Izbornog zakona BiH koji bi reflektovao te izmjene, a na način koji neće dalje produbljivati diskriminaciju.

Ono što je jedino ispravno je da vodič za buduće ustavne razgovore i prijedloge za izmjene koje imaju posljedice na ostvarivanje biračkog prava, ali i drugih prava koje potencijalno vode u diskriminaciju po bilo kom osnovu, moraju biti presude ESLJP i težnja ka kreiranju društva i države koja neće diskriminisati svoje građane i građanke. Modaliteti za postizanje tog cilja ne isključuju da se istovremeno zadrže u određenoj mjeri specifičnosti u pogledu zastupljenosti konstitutivnih naroda, posebno u segmentu zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Međutim, mora se naći načina da se uključe građani i građanke koji ne pripadaju konstitutivnim narodima, kao i da se predvide mehanizmi za sprečavanje zloupotrebe instituta zaštite vitalnog nacionanog interesa.   

Šta i kako dalje?

Šta i kako dalje? Red, rad i razgovor. Svih zainteresovanih aktera, uz transparentnost procesa i parlamentarni dijalog. Dobra je stvar da se na početku neizborne 2025. godine pokreće ovo pitanje, jer ako bi se juče počelo raditi i razgovarati možda bi bilo dovoljno vremena do naredne izborne godine. Izazov  je što je ovo samo jedno od važnih, spornih pitanja koje ova zemlja ima pred sobom.

Ovo svakako nije nimalo lagan zadatak, uz rastuće nepovjerenje, podjele, političku retoriku i često dijametralno različite poglede političkih elita na ove procese. 2025. godina svakako je počela turbulentno i na nivou globalne politike promjenom kursa vanjske politike nove administracije SAD-a, a što se već osjeti i u političkom diskursu u BiH.

Ostaje da se vidi da li će Parlament BiH povesti ovaj proces ili će to biti lideri političkih stranaka, kao i to da li ćemo imati još jednu izbornu godinu u kojoj će se značajno mijenjati izborna pravila, suprotno dobrim izbornim standardima ili ćemo pak imati još jedne opšte izbore koji neće obezbijediti pravo na slobodne izbore bez diskriminacije svim svojim građanima i građankama.  

https://interview.ba/opsti-izbori-2026-iza-ugla-da-li-ce-ovo-biti-peti-po-redu-izbori-bez-uklanjanja-ustavne-i-zakonske-diskriminacije/

Gedenk- und Friedensveranstaltung in Zürich: „30 Jahre ab Srebrenica Genocid – 30 Jahre Friedensschluss in Bosnien und Herzegowina / Zürich 28.06.2025 18:00 Uhr, Bernhard Theater

GENOZID VON SREBRENICA

Im Juli 1995 ermordeten serbische Soldaten im bosnischen Ort Srebrenica mehr als 8.372 bosniakische Zivilisten. Die juristische Aufarbeitung ist weitgehend abgeschlossen. Doch Serbien weigert sich bis heute, die damaligen Verbrechen als Genozid anzuerkennen.

Srebrenica, ein kleiner Ort im Osten von Bosnien und Herzegowina nahe der Grenze zu Serbien, wurde nach Ausbruch des Krieges zur Zufluchtsstätte vor allem für bosnische Muslime - Bosniaken.

Die Vereinten Nationen hatten das Gebiet zur UNO-Sicherheitszone erklärt, in der niederländische Truppen Sicherheit gewährleisten sollten.

Als serbische Truppen unter Führung des Armeechefs Ratko Mladić am 11. Juli Srebrenica einnahmen, konnten die UN-Soldaten keine Gegenwehr leisten – ein Umstand, der bis heute zu Diskussionen über die Mitschuld der niederländischen UN-Soldaten führte. Unter 42.000 Zivilisten befanden sich in Srebrenica ungefähr 36.000 Flüchtlinge. Mehrere Tausend von ihnen versuchten durch Wälder in Bosnisch kontrollierte Gebieten zu entkommen («Todesmarsch von Srebrenica»). Sie wurden gejagt und getötet. Andere ca. 25.000 Menschen wollten sich auf der UN-Basis im sechs Kilometer entfernten Dorf Potočari in Sicherheit bringen.

Bald rückten die serbischen Einheiten unter der Führung vom Kriegsverbrecher Ratko Mladić nach Potočari vor und begannen vor Augen der UN-Soldaten die Opfer für Tötungen auszusortieren. Die Opfer wurden abtransportiert und von Soldaten der Republika Srpska an verschiedenen Orten hingerichtet und verscharrt. Die Verbrechen erfolgten nicht spontan, sondern wurden systematisch geplant und durchgeführt. Um den Massenmord an den mehr als 8.372 Menschen zu verschleiern, hoben die Täter einige Gräber später wieder aus und verteilten die menschlichen Überreste auf andere Gebiete. Das Umbetten der Leichen fand auch nach Ende des Krieges noch statt.

Die Resolution 78/282 der UN-Generalversammlung, die am 23. Mai 2024 verabschiedet wurde, erklärt den 11. Juli zum Internationalen Tag des Gedenkens an den Völkermord von Srebrenica. „Die Resolution ist umso wichtiger angesichts des anhaltenden Revisionismus, der Leugnung des Völkermordes von Srebrenica und der Hassreden hochrangiger serbischer politischer Führungspersönlichkeiten in Bosnien und Herzegowina sowie in den Nachbarländern“.                Der Oskar nominierte Film "Quo Vadis, Aida?", der den Genozid von Srebrenica thematisiert, wurde in Serbien verboten!

Eine Auseinandersetzung mit der Geschichte, die auch für die Schweizer Innen- und Aussenpolitik von morgen von Bedeutung ist. Das Gedenken an Srebrenica ist ein Aufruf zu einem Engagement für ein freies, vielfältiges und friedliches Europa und für die gemeinsamen Werte.

Gedenk- und Friedensveranstaltung in Zürich: „30 Jahre ab Srebrenica Genocid – 30 Jahre Friedensschluss in Bosnien und Herzegowina

Gedenk- und Friedensveranstaltung in Zürich: „30 Jahre ab Srebrenica Genocid– 30 Jahre Friedensschluss in Bosnien und Herzegowina

Die Vollversammlung der Vereinten Nationen stimmte in New York für einen entsprechenden Resolutionsentwurf zu einem "Tag der Reflexion und des Gedenkens". Am 11. Juli wird weltweit dem Völkermord von Srebrenica 1995 gedacht. Die Resolution verurteilt "vorbehaltlos jede Leugnung des Völkermords von Srebrenica als historisches Ereignis" und Handlungen, die jene verherrlichen, "die von internationalen Gerichten wegen Kriegsverbrechen, Verbrechen gegen die Menschlichkeit und Völkermord verurteilt wurden". Der Tag soll erstmals 2025 offiziell begangen werden. 30 Jahre nach dem Genozid von Srebrenica und dem Ende des Krieges in Bosnien und Herzegowina laden wir Sie herzlich ein, an einer interdisziplinären Gedenk- und Frie-densveranstaltung teilzunehmen, die dem Erinnern, dem interreligiösen Dialog und dem kulturellen Brückenschlag gewidmet ist. Die Veranstaltung findet am Samstag, 28. Juni 2025 im Bernhardtheater Zürich statt und richtet sich an Institutionen und engagierte Persönlichkeiten, die sich für Verstän-digung, Menschlichkeit und Zusammenhalt in unserer Gesellschaft einsetzen. Das Eintreffen der Gäste erfolgt ab 17.00 Uhr am Zürchersee, Utoua1 "Freidensspaziergang" bis Opernhaus ca. 15 min. Programmbegin in Bernhard Theater um 18:00 uhr In Stadt Zürich, geprägt von kultureller Vielfalt, demokratischen Dialog und internationale Offenheit – möchten wir mit dieser Veranstaltung ein bewusst sichtba-res Zeichen setzen: für Erinnerung, für Frieden und für ein respektvolles Miteinander in unserer Gesellschaft. 

Podsjecanje i mirovna manifestacija u Cirihu: „30 godina od genocida u Srebrenici – 30 godina mira u Bosni i Hercegovini“

30 godina nakon genocida u Srebrenici, koji je međunarodno priznat kao zločin protiv čovječnosti i 30 godina završetka rata u Bosni i Hercegovini, srdačno Vas pozivamo da učestvujete u memorijalnoj i mirovnoj manifestaciji posvećenoj sjećanju, dijalogu i kulturnom premošćivanju. Pozvane su institucije i pojedinci koji se zalažu za razumjevanje, humanost u našem društvu. Manifestacija će se održati u subotu, 28. juna 2025. godine u Bernhard-Theater, Sechseläuten-Platz 1, 8001 Zürich sa početkom u 18.00 sati. Okupljanje gostiju je predviđeno od 17.00 na Ciriskom Jezeru, Utoquai 1 "Šetnja mira" do Opernhaus Cirih ca. 15 min Izloba u foajeu Teatra bice otvorena od 17:00 sati. U 18.00 sati pocinje program u Bernhard Teatru: - Muzička izvedba «Srebrenica Inferno» - Akademski govornici i predavači - Priča jednog preživjelog svjedoka genocida u Srebrenici - Podium diskusija U gradu Cirih-u, koji se zalaže za kulturnu raznolikost, demokratski dijalog i međunarodnu otvorenost, želimo da iskoristimo ovu manifestaciju davanjem primjera za međukulturalnu solidarnost i miran suživot. Ujedno, zajedno s Vama želimo uputiti jasan znak: za miran i multietnički život u Bosni i Hercegovini i protiv nacionalističkih tendencija koje i danas produbljuju podjele. Obilježavanje sjećanja na Srebrenicu u Švicarskoj kao i apel za mir i ljudsko jedinstvo u multienničkoj Bosni i Hercegovini je izraito vazno jer nam drzava Svicarska svakodnevno pokazuju da je moguce uspješno, harmonicno i jedinstvo društvo. U Bosni i Hercegovini je takodjer moguće i potrebno jedinstveno gradjansko društvo, te zato želimo na ovom skupu apeliereti na mjedunarodnu zajednici da podrži gradnju jednistvene Bosne i Hercegoveni u kojoj će biti onemogućeno djelovane ostataka nacionalističke politike koja je i dovela do Genocida!

VIDEO:  https://www.youtube.com/watch?v=KNbo3Y3pHkg

POPIS STANOVNIŠTVA 2013. GODINE

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013. sproveden je u periodu od 1. do 15. oktobra 2013.

Ukupno stanovnika: 3.531.159

Etnički sastav:

• Bošnjaci 1.769.592 (50,1%)
• Srbi 1.086.733 (30,8%)
• Hrvati 544.780 (15,4%)
• ostali: 130.054 (3,7%)

Jezički sastav:

• Bosanski 1.866.585 (52,9%)
• Srpski 1.086.027 (30,8%)
• Hrvatski 515.481 (14,5%)
• ostali: 63.066 (1,8%)

Vjerski sastav:

• islamska: 1.790.454 (50,7%)
• pravoslavna: 1.085.760 (30,7%)
• katolička: 536.333 (15,2%)
• ostali: 118.612 (3,4%)[1]

Rezultati po općinama

 Općina                    Ukupno      Bošnjaci        Hrvati               Srbi             ostali

USPOREDBE POPISA STANOVNIŠTVA IZ 1991. I 2013. GODINE

1991.                     2013.

[1] https://bs.wikipedia.org/wiki/Popis_stanovni%C5%A1tva_u_Bosni_i_Hercegovini_2013.

[2] http://www.statistika.ba/